Jesen

Jesen , tužna i dosadna
tako čarobna i posebna.
Seta u uglovima vreba
utire put sećanjima.
Panorama zlatnog ludila
ište srebrne suze u očima.
Na zidu zeleni bršljan
tako ponosan i nepokolebljiv.
Gde nestaje sva vedrina
slike mora plavih dubina.
Odnelo more talasima
odnose ptice selidbama.
Sve je opet isto
samo smo malo stariji
nove bore klešu
letnje gore.
Sve sam sličniji
ovom kestenu kraj
moga prozora
obojicu nas je ravnodušnost
pobedila i opšila tihi ponos godina.
Tihi svrab ljubavi i očaja.
Tihi šapat divljih vetrova.
Tišina je ipak sve pobedila.