Kamila

Još uvek me gledaš kroz stakleno okno?
Ja sam tvoj ludi trip.
Kišna žaba u tvojim očima ,
okreni se , pogledaj , menjam se.
sa sobom nosim staru , nezalečenu ranu ,
ugriz tvoj otrovni.

Ne možeš me čuti , ja sam nečujan ,
kao eho tvojih koraka ,
kao škripanj tvojih štikala ,
kao zvonki , imaginarni glas u tvojoj glavi.
Omča je na tvome vratu ali oči
druge proganjaju.

U mojim očima si ista kamila
sa gomilom nepotrebština
i tereta na leđima.
Mirisi ti gore u psećim njuškama
lice ti je puno šminke i pudera.
U mojim očima si ista kamila
sa gomilom nepotebština.
Čekam da baciš sve iz ruku
i živiš prostim životom
koji nam je svima dat.

Peščani sat

Vreme puzi pokraj nas lažnim nožicama ,
laskavo se prikrada i obavija nas svojim zmijskim telom.
Skreće našu pažnju sa željene fontane snova ,
guši krike slepih izčezavanja u noći
i ceo prizor lagano protiče kraj nas.
Sve prolazi , mi ostajemo
uvek isti glupi i praznoglavo nasmejani.
Postajemo senke naših imena
tu su da nas prate fosili naših sećanaja.
Sve je dosadno , sve je smrtno iprolazno...

Gledam u ostatke sebe na peščanom tlu.
Sada sam prazna ljuštura nečeg što sam bio ja.
Nalazim sebe među bezbroj naprslih školjki i puževih kućica
razbacanih svuda okolo po peščanom tlu.
Vratiću se starim sećanjima , starim promzlim uspomenama ,
pokušaću obuhvatiti svemir umom koji je nekad bio tako mali
kako mi govore moja sećanja iz stomaka.
U stara večna počivališta
neme doline soli i krečnjaka.
Sve će prekriti bela pustinja ,
ostaće samo oskrnavljeni epitaf
nečitko napisanog imena
na nekom od starih zaboravljenih pisama.

Sve je dosadno , sve je smrtno i prolazno...

Hidden files

Moj život je razoreno bivstvo
između života koji nas napuštaju ,
svetala koja se gase i vremena
u iščekivanju da me nešto uništi ili spase.
Čarolije i tajne vrebaju
minuti sreće i časovi tame.
Odlaže se neizbežno ,
čuvaju se lepe stvari ,
kada krici duše otruju ljubav
čemu ćeš se onda diviti?
Ponori iz dubina vape za
revnošću ništavila.
Ko će sad izravnati račune?
Kome dukati akome glave?

Jsam svoju sreću video jednom
u maglinama sive planine.
Da li je prvo začeta ljubav
pa je bezgrešnost napustila?
Sve na kraju proždire haos
koji je već zavladao u našim glavama.
Da li će pojedinci opet obnoviti svet
ili će zavladati malodušna većina?!
Da li nam je suđeno da se mirimo sa svim
i da nas uvek kupi dobro objašnjenje i montaža?!
Ili je ova napukla slika sveta jednostavno volja Gospodnja.
Da li je naš spasitelj konačno digao ruke od nas ?
Ili je ovo samo još jedna surova i bolna etapa sazrevanja...

Njegoševa

Sediš sa upaljenom cigaretom u ruci
i posmatraš svet iza rešetaka.
Posmatraš usamnjene parove
koji idu niz ulicu i nestaju u daljini.
Ti se pitaš u sebi gde je sada tvoja mala?
S kim se smuca i da li možda s nekim spava?
Svaki dan je isti dan , pun crnih misli
i pun sklekova.
Ti gajiš zavist prema svakoj ptici na grani ,
prema momcima što ispijaju pivo u kafani.

Tvoj svet je uvek isti u četri ugla i četri zida.
Ti ga deliš bez lažnog srama i bez stida
s protuvom što pored tebe s otvorenim očima spava.
Kada spavaš ne okrećeš mu leđa.
Dok grizeš usnu u mislima imaš svoju malu ,
i pitaš se po stoti put gde je sada tvoja mala?
Gde se smuca i da li možda s nekim spava?

Svaki dan je isti dan , pun crnih misli
i pun sklekova.
Ti gajiš zavist prema svakoj ptici na grani ,
prema momcima što ispijaju pivo u kafani
i gajiš zavist prema svakom usamnjenom paru
dok u sebi boriš se i moliš se za sebe i za svoju malu.

Verbalna onanija

Verbalna onanija tvome mozgu prija ,
verbalna onanija je tvoja manija ,
verbalna onanija , da li vidiš kako se talasa
ruinirana moždana masa.
Metež demagogije , fraza i parafraza
male velike misli malih vekih ljudi
plivaju po likvornoj tecnosti
i nestaju bez traga kao prdezi u vecnosti.

Verbalna onanija , ne možeš biti čovek
imitirajući njegov uspravan hod na dve noge.
Zatvoren u kavezu za dvonošce ,
zarobljen u kavezu civilizacije.
Zarobljen srdžbom modernog htenja
u strahu od samospoznaje i sveopštenja
u strahu od samoće i letenja.