Lou Reed - Satellite of Love

Да убијем пса у себи

Мала кућа истргнута од живота остала је празан дом без смеха.
Неки који су били и неки који су остали и неки који су нешто друго постали,,.
Oстала је негде у простору и времену да пркоси идеји лепог , замишљеног.
Oстала је пуна неостварених жеља и снова , за нека друга времена
неке друге људе у некој другој димензији...
Kадкад неки мисрис , неки звук , нека песма
сетиће вас на то да сте били само људи
који су желели , волели , морили и творили...
Све свето и проклето помогло овде не би
да не убијем паса у себи...






Као последња птица која је дуго оклевала
угасила је свећу и полетела у сусрет магнетним пољима.
У сустрет нечему где је безимене силе вуку , где се наде са мраком боре , где умиру последња сећања на чистоту у борби са пролазношћу лете у пркос ништавилу.
Да испуне своју последњу мисију , вољу Божју.
Да оставе аманет пепелу , огњу и ватри све за чим су
људи патили што је постојало само у њиховим мислима
и срцима што је живело и дисало под сунцем у интеракцији са сродним осећањима. Сунце које га је жарило о палило и грејало за ове хладне дане последњих сутони и сати где се у праскозорју ватре и лаве дели људско од безличнога.
Где сва бића од светлости , отета од таме
помогла овде не би да не убијем пса у себи.

MY LOVE

Limbo: Jesen

Limbo: Jesen: Jesen , tužna i dosadna tako čarobna i posebna. Seta u uglovima vreba utire put sećanjima. Panorama zlatnog ludila ište srebrne suze u...

 Onomatopeja


Borba smrtnika traje večnost.
Ljudi kao da su s genetskom
greškom , sve što zamisle i požele
sve im je nedostižno.
Izmislili su Boga da bi opravdali svoje slabosti
izmislili su filosofiju da ublaže neminovnost sudbine.
Ono sto priželjkujemo iskonsko je , na dohvat ruke a nikad tu.
Svesni smo da nosimo neke tajne medu zvezdama ,
da smo zaboravili ono što nam citav život fali
a naučili smo mnogo toga.
Najmanje o sebi samima.
Norme opstaju što ih stvaraju osobe sa
urodenim moralom koji posle funkcioniše
pod društvenim pritiskom i obrazuje
javno mnenje.
Cim se situacija poremeti , zamuti voda
i nastane haos ljudi pokazuju svoje predatorsko lice i
ništa im nije strano ništa od najlošijeg što
su do juce javno osudivali.
Javni moral nestaje i ostaje privatno vlastništvoubogih pojedinaca.
Ljudi nikad nece biti slobodni kao životinje ,
bez vode , bez društva.
Skloni su haosu i destrukciji da nema vlasti
uništili bi se medusobno i strebili.
Naivni i blagi bi postali plen
surovih i svirepih.
Zato podržavamo trule poluge vlasti
koje cuvaju privid reda u haosu
i citav svet radi za njih.
Javno mnenje , moda trendovi
u pravci u umetnosti i nauci
su iskreirani prema necijem nahodenju.
Neko odlucuje šta prolazi a šta ne ,
samim tim ljudi slede ono što daje rezultate.
Ljudi su postali roblje bogatih i ušušknih
i citava svetska ekonomija radi za bogatstava
nekolicine ljudi ciji su robovi , sistem je napravljen
da bi oni ospstajali i funkcionisali.
Cekam srecnija remena kada ljudi budu osudeni na
humanost kao jedini preduslov opstanka.
Tada ce konacno popadati piramide tiranina
i zavojevača čovecanstva.

Želim te

Da , želim te ja
tako pohotnu , mokru i gladnu.
Da , želim te ja
kao lopov sa sa stražnjih vrata.
Želim da me imaš u ustima
duboko , duboko do suza.
Da , želim tvoje vrele grudi
u svojim ustima.
Želim tvoje mirise
u svojim nozdrvama.
Da , želim lizati tvoj vrat
i gristi tvoje uvo.
Da , želim čupati tvoju kosu
i lupkati te šakom po zadnjici.
Želim uzeti sve o tebe
i ono što želiš i ne želiš da daš.
Želim ući do kraja u tebe
i slušati kako bezobrazno
stenješ i uvijaš se.
Da , želim te uzeti kao kučku
i izliti u tebe svoje sokove

Višnja

       
Večnost ,radost , tuga u cvetu višnje.
Jedan beli cvet osuđen na ljubav.
Osuđen na težinu postojanja ,
u sebi nosi sve blagodeti ovog sveta.
Tihi nespokoj prolaznosti , breme
postojanja i lepotu svega sto vapi za suncem.
Sto vapi za komadom sreće , nečim sto
treba da ga uzme da ispuni misiju na ovom svetu,
sakrije lepotu u jedan pupoljak , jedan plod.
Jedna esencija života koju svi volimo.
Jednu lepotu vrtova i ukras voćnjaka.
Jedan dar nama smrtnicima ,jedan nakiseli
poklon deci musavih usta koji se penju na nju.
Kiselih  grimasa ,musavi i flekavi ..srećni i
zadovoljni ,cili ,bezbrižni i radosni...
Višnja....