Možeš li me obaviti svemirom reči
što šapućeš u polutami?
Ili me obmanuti jezikom zveri
što nam tama pred nama ostavlja.
hoćeš li me pokriti plišanim krilom
kad nas napuste zadnje senke sa zidova.
I ovaj lepi prizor u vreme
Dubrovačkih duždova.
Noć će upiti miris naše slane kože
i zaspati tiho kraj nas.
Smokve , čempresi...ponoć kasni
a ti se zadovoljno smešiš...
Нема коментара:
Постави коментар