Pustinjski Kralj

Tog jutra sam se probudio
u ogledalu video novo lice,
tada sam znao da sam opet iznad ,
u kući svetlosti , u zagrljaju
svilenog jutra,
van kaveza svakodnevice.
U pesčanim dinama sam pronasao
svoje carstvo ,
pobegao napolje i izmenio svoje lice
kao sto zmija menja svoje košuljice.

Svoje utočiste sam pronašao u obilju palmi
i kaktusi su sada moje mudro cveće.
Vetar je moj glasnik,vetar je moj oblik
vetar je moje lice.
Senke su moje sluge , one prate u stopu
usamljene karavane i govore miko su moji
gosti danas,ko ce sutra biti moje pridoslice.

Nebo je moje ogledalo.
Zrno peska je moje ime.
Sunce broji moje grehe.
Sunce vidi i vrline.