La Folly

Duša je večna ako se ne uzda u telo ,
srce je večno ako se ne uzda u razum ,
i ti si večna kao neotelotvorena senka bez duše.
Srce ti je misterija a lice ti je ikona bela.
Ni topla ni hladna niti gorda niti mila
kao kadifa u sedefu pod hladom svile.

Pomalo je tužno moja si vrela ,
ja tvoja otuđena neostvarena želja.
U tebi videh večnost kroz jedan trenutak
a ti u meni večnosti tren.
Kakvom je ironijom prožet naš čulni život.

Ja verujem i potajno se nadam da
deo tebe golica znatiželja.
Da smo na trenutak možda osetili isto ,
ili je to puka obmana.
Možda sukob naivnosti i realnosti _
Nisam baš siguran , niti na čijoj strani je istina.

Da li tvoje srce sluša savet uma ?
Ili je tvoja duša telesna?
da li to sanjar ispituje budnog?
Ili je budan nesvestan svoga sna?
Možda su se zvezde poigrale s nama?
Tvoja večnost  je prošla kroz jedan trenutak ,
moj trenutak traje i sad.

Možda se moja ludost poigrava sa mnom ,
ili je ljubav sanjara prokleta?!
Da li je moja crna ugašena zvezda ustvari obmana ,
ili moj vrt poljskog cveća u srcu ustvari grobnica kosmičkih brodova....?!
Mislim da sam zaljubljen ja ili je to još jedna obmana ,
srca da kuca , duše da diše , sunca da sja
ili sam se možda ipak zaljubio ja.