Posteljina je hladna i odiše svežinom ,
skidam svoj teški viteški oklop i odlažem ga.
Putujem snovima i odlazim daleko
van utvrđenih granica ,
da izgubim i poslednju svest o sebi
i stvarnosti koja me posesivno prisvaja.
Budim se ispunjen strahom , sluđen ,
bolestan , krh i slab.
Zatim stavljam svoj teški oklop na se ,
posmatram sve sa podsmehom na licu ,
ponovo neustrašiv i siv.
Нема коментара:
Постави коментар