Neprijatna tišina i ćutanje...
preminuli sati dosade proleću karaj nas ,
i mi se pravimo da nam je sve jedno.
Znam da nije lako u tvojoj koži ,
znam da nije lako u tvojoj glavi.
Kako i zašto ne pitaš se ,
uzimaš stvari koje ti se same nude ,
ti i ne znaš za bolje.
I ko zna koliko će bludnika
dodirivati tvoje grudi ,
I buncati nežno kroz zube slatkorečive laži ,
hraneći tvoje samosažaljenje.
Prodaješ telo za tuđu mislost ,
i živiš s njome od danas do sutra.
Ostavljam te da lutaš po svetu senki
i tražiš svoj izgubljeni lik.
Od tebe ostaće samo ružna uspomena
bol i krik.
Нема коментара:
Постави коментар